Home > Šta je Wellness?

ŽIVETI ZDRAVIJE, ŽIVETI BOLJE

Svakoga dana tražimo nešto što će nam pomoći da se osećamo bolje. Na taj način, mi sami i oni oko nas, više uživamo u svom vremenu. Recept za uspeh je uravnotežena ishrana u kombinaciji sa dovoljnim unosom vode i vežbanjem.
Kombinovanjem ta tri ključa za svakodnevni wellness, sami sebi pružate priliku da se dan za danom osećate sve bolje.

Dobra ishrana je presudna za wellness i ona pobolljšava ukupan kvalitet života. Na nesreću, zbog užurbanosti koja vlada u  savremenom životu, često ne možemo da odaberemo optimalne opcije koje bi mogle sprečiti nastanak problema  u kasnijim godinama. Većina ljudi danas ne dobija ono što nauka smatra potrebnim za optimalno blagostanje  - kako u pogledu ishrane, tako i u pogledu telesnih aktivnosti i životnih navika.
Iako možda ne možete da promenite svoje navike preko noći, možete postupno da rešavate  činioce koji utiču na blagostanje. Možete, na primer, odlučiti da otkrijete zadovoljstvo koje će vam pružiti uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i uzimanje dovoljno vode tokom dana.
Informacije koje slede će vam pomoći da naučite kako to sprovesti. Nadam se da ćete uživati u otkrivanju koraka koje možete da preduzmete da biste postigli optimalni wellness.

 

ŠTA JE Wellness?

„Stanje dobrog fizičkog i mentalnog blagostanja, naročito kad se održava pravillnom ishranom, vežbanjem i navikama.“
- Definicija iz Rečnika američke tradicije

„To je osećati se bolje i izgledati bolje.“
- Mark Hjuz, osnivač Herbalajfa

„Wellness je kada se svakog jutra probudiš i imaš dovoljno vremena, energije i slobode da živiš život kakav želiš.“
- Nepoznati autor

ŠTA ZA VAS ZNAČI Wellness?

SVETU DANAS TREBA WELLNESS, ZAŠTO?

„Gledano u celini, ishrana nam je sve lošija, hrana je sve lošijeg kvaliteta, a naše opšte zdravstveno stanje je ugroženije nego ikada,“  kaže dr. David Hiber, predsednik Herbalajfovog Nutricionističkog savetodavnog odbora. „ Ako tome dodamo i druge činioce modernog načina života, poput stresa  i zagađenja okoline, mogli bi se povećati rizici nastanka mnogih bolesti i  gojaznosti.“

BITNI STATISTIČKI PODACI:

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO) klasifikovala je gojaznost kao hroničnu bolest i upozorava da bi gojaznost mogla da prestigne neke od tradicionalnih uzroka lošeg zdravlja kao što su neuhranjenost i zarazne bolesti.
• Prema izveštaju državne revizije o borbi protiv gojaznosti u Engleskoj iz 2001. godine, četiri najčešća zdravstvena problema povezana sa gojaznošću su:
• visok krvni pritisak
• bolesti srca i krvnih sudova
• dijabetes tip 2
• neki oblici karcinoma
• U najnovijoj anketi o zdravlju sprovedenoj za Ministarstvo zdravlja navodi se da je u godini 2003. 43% muškaraca i 33% žena imalo prekomernu telesnu težinu. Iste godine 22% muškaraca i 23% žena bilo je gojazno, a prema sadašnjim trendovima predviđa se da će do 2010. godine biti gojazno 33% muškaraca i 28% žena.
• Rezultati ankete ukazuju na to da će do 2010. godine od gojaznosti patiti 19% dečaka i 22% devojčica u dobi od dve do 15 godina.
• U Zelenoj knjizi (dokument koji zagovara raspravu i predlaže nove zakone) Komisije Evropskih Zajednica o Preporuci zdrave ishrane i fizičke aktivnosti ističe se sledeće:
• dijabetes tipa 2 povezan je s gojaznošću, sedećim načinom života i ishranom bogatom mastima i zasićenim masnim kiselinama.
• procenjuje se da su činioci ishrane odgovorni za približno 30% svih karcinoma u industrijalizovanim zemljama.

KAKO JE DOŠLO DO TOGA?

Sve veće korišćenje industrijske tehnologije i gotove hrane, naša zavisnost od automobilskog prevoza, zbog koje sve manje hodamo, naš sedeći način života i naša užurbanost i zaposlenost koji nam ostavljaju malo vremena za vežbanje i za pripremanje zdravih obroka, doveli su do opšteg porasta telesne težine stanovništva.
Naš užurbani način života ne omogućava nam odabiranje zdrave hrane koja može pomoći u prevenciji problema u kasnijim godinama. Mnogi od nas danas ne dobijaju ono što stručnjaci smatraju osnovama optimalnog zdravlja  -  u pogledu ishrane, vežbanja ili životnih navika.

ČINIOCI KOJI UTIČU NA ZDRAVLJE

• „Hrana s nogu“ koja je bogata mastima i siromašna hranjivim materijama.
• Previše prerađena hrana.
• Sedeći način života.
• Zagađenje okoline.
• Stres.
• Pojedini lekovi.
• Manjak dijetetskih vlakana iz voća, povrća i integralnih žitarica.
• Premalo zdravih izvora proteina u hrani koju jedemo, a koji su potrebni za održavanje zdravih mišića i kostiju.
• Nedostatak pravilnog odmora.

DOBRE VESTI

Iako su ove informacije uznemirujuće, imamo dobre vesti. Kako ste vi u mogućnosti da sami odredite koju hranu ćete jesti i koliko ćete biti aktivni, imate i moć da poboljšate svoje sadašnje i buduće blagostanje. Sve što vam je potrebno su prave informacije i želja da ih sprovedete u delo.
Upamtite, poboljšanje vašeg opšteg zdravstvenog stanja i wellnessa je postupan proces. Ako sledite korake koje ovde navodimo i sprovedete potrebna prilagođavanja, već danas možete početi sa poboljšavanjem svog opšteg stanja i wellness-a!

KORACI ZA POSTIZANJE OPTIMALNOG WELLNESS-a

• definišite svoje ciljeve za wellness,
• zatražite ocenu svog ličnog wellness asistenta,
• odredite ključna područja na koja treba uticati kako biste postigli svoje wellness ciljeve,
• zatražite preporuke od svog ličnog wellness asistenta,
• sastavite akcijski plan kog se možete pridržavati,
• iskoristite stalnu podršku koja vam je potrebna da bi ste ostali na putu wellnessa za bolju budućnost